Jeftina struja je prošlost

Intervju sa Bernardom Gindrozom, vođom tima EU4ELED projekta, za portal BIZLIFE.RS

Srbija energetsku efikasnost smatra dugoročnim ciljem, a to je način na koji se obezbeđuje trošenje minimalne neophodne količine energije za bilo koju svrhu. O tome kako smanjiti potrošnju energije, od samog domaćinstva do industrije i privrede, razgovarali smo sa vođom tima projekta “EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda” Bernardom Gindoz, koji je takođe radio za francusku Agenciju za životnu sredinu i upravljanje energijom (ADEME), savetujući i podržavajući implementaciju nacionalnih strategija.

Gindoz je za portal BIZLife govorio o Projektu koji vodi, o ciljevima Srbije kada je energetska efikasnost u pitanju, ali i o upotrebi, sve češće pominjane nuklearne energije.

Srbija na ozbiljnom putu smanjenja potrošnje energije

• Srbija je donela dugoročni cilj smanjenja potrošnje energije za 40 odsto do 2030. godine. Kakve su vaše prognoze kada je to u pitanju i da li je Srbija na dobrom putu? Na koji način se to može podstaći, imate li neke preporuke?

Srbija je donela ispravnu odluku i postavila ambiciozne strategije koje će služiti celoj zemlji i njenim građanima. Zaista, postoji jasna potreba da se smanji zavisnost od drugih delova sveta u kojima postoje određeni geopolitički problemi, kao i da se ponovo razmotri naša „autonomija“, gde smo manje ranjivi u slučaju energetske i/ili finansijske krize.

Srbija energetsku efikasnost smatra osnovnim postulatom, a to je način na koji se obezbeđuje trošenje minimalne neophodne količine energije za bilo koju svrhu. Ovo ima i finansijski uticaj, ne samo na nivou države, već i na nivou svakog građana, jer će trošiti manje, a samim tim će i plaćati manje.

Drugi važan sektor tiče se toplotne izolacije zgrada, jer je energetski veoma zahtevan, a ima ogroman potencijal za uštedu energije. Srbija ima odgovarajuću strategiju za rekonstrukciju zgrada niske energetske efikasnosti sa dobrim pregledom glavnih sektora koje treba razmotriti. Toplotna izolacija zgrada ima neposredan uticaj na potrošnju energije, a samim tim i na račun za struju svakog stanovnika zgrade. Uštede u grejanju i hlađenju mogu biti i do 70% ukupne potrošnje cele zgrade, što predstavlja veoma značajno smanjenje.

• U Srbiji vlada energetska kriza koja je u vezi sa smanjenom proizvodnjom električne energije, naftni derivati poskupljuju, kao i gas. Slična situacija je širom Evrope i sveta. Da li je vreme jeftinih energenata prošlo i imate li preporuku kakvu strategiju da države, između ostalih i Srbija, zauzmu u ovakvim okolnostima?

Da, vreme jeftine struje je prošlo; suočavamo se sa geopolitičkim krizama, proređivanjem resursa, oporezivanjem emisija ugljenika radi ublažavanja klimatskih promena, itd. U takvim situacijama, optimizacija potrošnje je najbolji i najefikasniji način da se ograniče svi uticaji, a posebno finansijski, kao i korišćenje obnovljivih izvora energije (hidroenergetski potencijal sunca i vetra).  Pritisci na energetski sistem neće popustiti u narednim decenijama.

Građani čine promene mogućim

• Evropska unija sprovodi u Srbiji Projekat „EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda“. Istraživanja pokazuju da građani Srbije većinski (68%) misle da ne mogu u većoj meri svojim angažmanom da doprinesu energetskoj efikasnosti, iako je građanstvo najveći potrošač energije (više od trećine). Kako je moguće uticati na promenu svesti potrošača?

Najpre, građani su ti koji promene čine mogućim. Ali, u pravu ste, građani nisu svesni da imaju moć da menjaju stvari. Potrebno je da definišemo njihovu ulogu, prepoznamo njihove akcije i ohrabrimo svakoga da i dalje radi u cilju uštede električne energije, na ličnom nivou, jer to daje ključni doprinos ublažavanju klimatskih promena i ograničavanju naše nacionalne zavisnosti u smislu snabdevanja električnom energijom.

• Na koji način edukacija o energetskim razredima koje nose kućni aparati može da pomogne u ostvarenju tog cilja, zbog čega je to značajno?

Kućni aparati visoke klase energetske efikasnosti omogućavaju ljudima da troše manje od polovine energije tokom rada/korišćenja tih uređaja. Veoma je važno edukovati ih o prednostima proizvoda visoke klase energetske efikasnosti. Štednja energije znači i štednju novca. Međutim, proizvodi visoke klase energetske efikasnosti su uglavnom skuplji od onih koji imaju nižu klasu, i treba da objasnimo/obrazujemo ljude da razmišljaju o prednostima koje će imati tokom celog životnog veka uređaja. Jeste da se plaća malo više prilikom kupovine uređaja, ali se pravi povrat ulaganja ostvaruje tokom njegovog korišćenja. To je posebno važno kada cena struje raste, i/ili kada se suočavamo sa energetskom i/ili ekonomskom krizom.

Obuka prodavaca kućnih aparata, kako bi svojim kupcima davali prave informacije, je takođe izuzetno važna, jer će na taj način svako dobiti sve informacije potrebne za donošenje odluke. Obuka prodavaca je važan zadatak projekta koji pokrećemo u okviru podrške direktiva o eko-dizajnu i energetskom označavanju. Obuke počinju u narednim nedeljama.

Energetski sektor na vrhu liste sa najvećim zagađenjem

• Beograd i svi veći gradovi u Srbiji se sve češće nalaze na listi najzagađenijih u svetu, za šta se često optužuju termoelektrane na ugalj. Kako vi ocenjujete količine štetnih gasova u Srbiji i šta bi trebalo promeniti?

Energetski sektor je na vrhu liste sektora sa najvećim zagađenjem, ispred saobraćaja. Demografski razvoj se tokom poslednja dva veka u velikoj meri oslanjao na sagorevanje fosilnih goriva, ali taj napredak je imao cenu. Nafta, gas, a posebno ugalj emituju ogromne količine štetnih materija – uključujući i ugljenik – u našu atmosferu, čime se ozbiljno utiče na globalno zagrevanje. Njihova prerada, rafinisanje i sagorevanje takođe dovode do zagađenje vode i zemljišta, što utiče na naše zdravlje.

Da bi se rizik sveo na minimum, postoji potreba za prelazak na proizvode i procese visoke energetske efikasnosti, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i za uvođenje novih načina potrošnje. Na primer, cirkularna privreda se bavi takvim trasama, korišćenjem alternativnih prevoznih sredstava, kao i korišćenjem javnog prevoza kad god je to moguće.

• Srbija planira da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, a sa druge strane sve češće se govori o mogućnosti ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearne elektrane. Kakve su perspektive Srbije kada je u pitanju nuklearna energija i kako bi se to odrazilo na našu ekonomiju, životnu sredinu, energetski bilans…?

To je politička odluka koju nije lako doneti. Zaista, postoji potreba da se obezbedi trajno i održivo snabdevanje svih građana energijom, što znači instaliranje kapaciteta za obezbeđivanje osnovnog opterećenja, dok, u isto vreme, treba instalirati kapacitete koji su u dovoljnoj meri fleksibilni i reaktivni da mogu da zadovolje preostalu potražnju koja varira tokom dana. U ovom kontekstu, postoji potreba da se pažljivo balansira između energetskih potreba, dekarbonizacije proizvodnje električne energije i uticaja na životnu sredinu. Međutim, potrebno je uzeti u obzir opsežna i moćna iskustva koja imamo, posebno na evropskom kontinentu, kao i jasne i „usklađene“ parametre, pri prelasku iz današnje situacije u budućnost naših nacionalnih kapaciteta za snabdevanje energijom.

Racionalno korišćenje elektročne energije postaje glavni pokretač

• Radili ste u francuskoj Agenciji za životnu sredinu i upravljanje energijom, savetovali ste i sprovodili nacionalne strategije, možete li reći u odnosu na to vreme kako se promenio pristup energetskim pitanjima u Evropi? Imamo Nemačku koja je radikalno okrenula leđa nuklearnoj energiji i Francusku koja i dalje koristi tu vrstu energije masovno. Sa druge strane, imamo uticaj Rusije što se tiče gasa i nafte. Koliko je u svemu politike i da li zbog toga poreski obveznici i kupci električne energije plaćaju skuplje energiju?

Stvari nisu tako jednostavne, osim što je jedan od ključnih prioriteta kada su se razvijali novi kapaciteti za proizvodnju električne energije bio da se obezbedi snabdevanje svakog građanina, svake industrije i da se predvidi demografski razvoj i dobrobit ljudi.

Ne smemo zaboraviti energetsku krizu iz 70-ih godina prošlog veka, koja se dogodila kada su se zapadne zemlje, a naročito Sjedinjene Države, Kanada, Zapadna Evropa, Australija i Novi Zeland, suočile sa značajnom nestašicom nafte, kao i sa skokom cena… Kriza je dovela do stagniranja ekonomskog rasta u mnogim zemljama, jer je cena nafte porasla. U tom kontekstu, Francuska je odlučila da razvije nuklearne elektrane kao odgovor na krizu, očekujući ponovni prosperitet i konkurentnost. Dakle, da skratimo priču, nikada ne možemo odvojiti odluke od konteksta, geopolitičkog konteksta u datom trenutku. Ipak, moramo imati na umu veliku odgovornost svake vlade da osigura – ​​između ostalog – pristup električnoj energiji za sve svoje građane, kao i konkurentnost i prosperitet od kojih će, opet, svi imati koristi.

Imajući to u vidu, treba reći da su klimatske promene postale glavni pokretač našeg razvoja i zahtevaju hitan politički angažman. U tom smislu, u domenu električne energije, prva mera je smanjenje potrošnje uz zadržavanje istog nivoa (uključujući i kvalitet) usluga i životnog standarda. U tom okviru, racionalno korišćenje električne energije postaje glavni pokretač. Optimizacija industrijskih procesa, razvoj proizvoda visoke klase energetske efikasnosti, zatim izbacivanje najgorih sa tržišta, kao i prelazak na ambiciozne programe izolacije zgrada su neke od glavnih mera koje se primenjuju.

Za sav ovaj razvoj, koji je od koristi za sve, potreban je snažan i ambiciozan politički angažman. Politika igra najvažniju ulogu, pa čak i ako ljudi smatraju da se posledice njihovih odluka momentalno vide, svi moramo da pogledamo u budućnost, ne smemo da sagledavamo samo kratkoročnu perspektivu, već treba da uzmemo u obzir dugoročne koristi za nas, našu decu i našu planetu. To je razlog iz kog političke odluke često nisu popularne, ali kampanje komunikacije i podizanja svesti definitivno mogu doprineti saradljivijim i proaktivnijim akcijama svih ljudi, a samim tim i učešća građana u dijalogu i procesu donošenja odluka, podržavajući dugoročne strategije i kontinuitet političkih mandata.

Fotografije: EU4ELED, Pixabay